ЊУТНОВИ ЗАКОНИ
Исак Њутн је био енглески физичар,математичар, астроном, алхемичар и филозоф природе, који је данас једна од највећих личности у историји науке. Рођен је 4. јануара 1643. у Енглеској, а преминуо 31.марта1797. у Лондону
Његова студија Математички принципи природне филозофије (лат. Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), објављена 1687, која описује универзалну гравитацију и три закона кретања, поставила је темеље класичне (Њутнове) механике и послужила као пример за настанак и развој других модерних физичких теорија. Изводећи из овог свог система Кеплерове законе кретања планета, он је био први који је показао да се кретања тела на Земљи и кретања небеских тела потчињавају истим физичким законима. Уједињујућа моћ његових закона довела је до револуције у науци и до даљег напретка и уздизања хелиоцентризма.
I ЊУТНОВ ЗАКОН
(ЗАКОН ИНЕРЦИЈЕ)
Тело мирује или се креће равномерно праволинијски ако на њега не делују никакве силе.
II ЊУТНОВ ЗАКОН
(ЗАКОН ДИНАМИКЕ)
Укупна сила која делује на неко тело је једнака производу масе и убрзања тог тела.
F=m*a
III ЊУТНОВ ЗАКОН
(ЗАКОН АКЦИЈЕ И РЕАКЦИЈЕ)
Ако једно тело делује на друго тело неком силом, онда друго тело делује на прво тело силом истог интензитета, али супротног смера.
